Prebrojavanje krvnih zrnaca

OK, kažem, do sad nije samostalno radio i čekao bi ga veliki posao jer su Beograđani  u krizi i treba mnogo vremena da se to posloži. Na to će on šokirano: O čemu ti pričaš, kakvi igrači, kakve taktike, pa gde će Hrvat da vodi Zvezdu.

Kad sam spustio slušalicu skontam da sam još jednom ispao glup zbog isključivo i isključivo fudbalskog razmišljanja i da mog prijatelja kao i mnoge druge u toj vesti nije zanimala lopta nego nacionalnost.

Robert Prosinečki je bio evropski prvak sa Zvezdom u Bariju 1991. i treći sa hrvatskom reprezentacijom na SP 1998, a bio je i član Reala i Barselone. Dovoljno za biografiju za 10. Pre nekoliko dan bio je u Beogradu kako kaže kod prijatelja i usput na utakmici pa je došlo do špekulacija da bi mogao preuzeti crveno-bele. Više je to senzacionalizam nego stvarnost, ali hajdemo gledati kao da će se to stvarno dogoditi i videti prve reakcije.

Za te prve rekacije prvi put u životu sam otišao da vidim komentare vesti na raznim portalima. To me inače ne zanima niti imam vremena da gledam šta misli neko ko se ne predstavlja imenom i prezimenom nego nekim pseudonimom, ali profesionalna deformacija me naterala da prekršim zavet i da malo analiziram i da se ujedno izložim katastrofi epskih razmera.

Zašto katastrofi. Zato što se isključivo govorilo u krug, Srbin, Hrvat, ustaša, četnik, pa opet, pa po neki fin komentar, pa idemo na rat i opet isto. Na žalost, i ono što sam popričao uživo sa poznanicima se sve svodilo na Hrvat, Srbin, bla, bla. Samo minorni broj ljudi je uzeo da malo popriča o fudbalu, struci, šta bi bilo da je sve to istina, da li bi se kupili igrači, da li je dovoljno Robijevo iskustvo iz štaba reprezentacije, ma bilo šta drugo osim balkanske klasike brojanja krvnih zrnaca. E sad. Hajde da ih i ja brojim jer kad nekad imam ekstremne nacionaliste u diskusiji ispred sebe,  moram baratati argumentima.

Dado Pršo je igrao za Hrvatsku i to više nego sjajno, a čovek je Srbin. Siniša Mihajlović, legendarni vođa reprezentacije ondašnje SR Jugoslavije po majci je Hrvat. I šta sa tim. Ništa. Obojica su bili idoli. Kad to kažem ekstremistima, oni će na to, ma eto desilo se, neće više. Ma šta se desilo. Kad mogu Ozil, Hedira, Boateng igrati za Nemačku ili Ibrahimović za Švedsku, a što neki Miloš Petrović rođen u Hrvatskoj ne bi igrao za tu selekciju ili Franjo Šarić iz Subotice za Srbiju. Pazite, to ne bi trebalo da bude problem za reprezentacije, a kamoli za klubove koji bi trebalo da budu još otvoreniji pa sam zato i spomenuo prethodne primere. Kad navijate za neki klub vama je bitan rezultat, trofeji, igra i ništa drugo. Ako recimo to Robert Prosinečki može doneti Zvezdi, tu sve počinje i završava, ali opet neki mračnjaci u startu to osporavaju i počinju priče koje sa fudbalom imaju veze kao i Islanđani sa tropskim plažama.

Regionalna liga bi da nema tih primitivaca davno počela i transfera i saradnje u svim smerovima bi bilo mnogo više i oni bi omogućili konkurentnost, kvalitet i mnoge druge stvari. Tu je i finansijski aspekt u kome će mnogi dobiti i za par godina bi se uz marljiv rad sve posložilo. Kažu sukobi  bi na utakmicama bili neizbežni. Ne zaluđujem se da ih OVI ne bi izazivali, ali pre toga mogu i pročitati malo više knjiga osim onih gde se veličaju njihovi narodi i proširiti fond reči, a bogami i malo još naučiti osnovne stvari o fudbalu.

Vahid Halilhodžić vodi Dinamo, Ljupko Petrović vodi Lokomotivu, u BIH imamo pozitivne primere potpune tolerancije i onda ne vidim razlog i zašto da Robert Prosinečki ne preuzme Zvezdu ili danas sutra da neko ko je bošnjačke narodnosti trenira neki beogradski klub. Svašta se nekad dešavalo, ali ovde je u pitanju fudbal koji je igra, ali i veliki biznis usled čega u svetu imaju preča posla nego da se bave takvim za njih trivijalnostima, ko je gde rođen, šta je, da li se krsti sa dvi ili tri prsta ili klanja.  

Bekovi, štoperi, golmani, veznjaci, napadači, taktike, golovi, prečke, stative, šanse, penali, korneri, auti, slobodni udarci, itd. Kad je fudbal u pitanju o tome se treba komentarisati. Na brdovitom Balkanu će tako biti za 100 godina i nas koji sad obitavamo tada neće biti. Ali, ima neka nada da će bar jedna vest ili događaj u zemljama regiona biti sportski komentarisana, a ne da će uvek biti ista, dosadna, suvoparna i krajnje besmislena priča. Ja sam taj i taj, ja sam to i to.

Jeste li nekad čuli Norvežanina na primer da se hvali da je to što jeste i da vam priča neke istorijske priče. Niste. Ima čovek važnijih stvari,  a kad bi Robert Prosinečki preuzeo Rozenborg, mediji bi objavili njegovu biografiju, on bi izneo planove kad su igrači u pitanju i taktiku koju sprema, navijači bi se slikali sa njim i to je to. Ništa drugo.