River mi amor, lo que pasó?

Za šank je došao naočiti brka i naručio 11 viskija. Začuđeni šanker ga je pogledao i upitao da li je  siguran. Brka je bio kratak:

- Daj i ne pitaj.

Viski je stigao, a onda je čudni gost počeo nazdravljati od golmana preko beka sve do svoje osmice kad je već bio u stanju pijanstva. Taj brka je bio José Manuel Moreno (1916-1978), tim kome je nazdravljao River Plate za koju je on igrao 9  godina, a tada je prešao u drugi klub. Kad se otreznio dao je objašnjenje.

- Nisam mogao izdržati. Još je River bio u meni. Nedostajao mi je Monumental, hincha (navijački
kop) drugovi, tango. River je moja večna ljubav - rekao je tad harizmatični fudbaler koga u
Evropi retko spominju, a u Argentini je ikona na tragu Di Stefana i Maradone.

Nema više romantičnog Morena koji je mogao i posle vina, viskija, plesanja tanga i mnogo žena da trese mreže i kome sigurno nikad nije palo na pamet da će njegova ljubav koja je drmala argentinskim fudbalom jednom potonuti do Druge lige. Da, dogodilo se i to.

River Plate, klub osnovan 25. maja 1901, klub sa 33 titule (prva 1932), dve Cope Libertadores (1985, 1986), po jednim Intercontinentalnim kupom, Copom Interamericana i Supercopom
Sudamericana, sa još 15 različitih trofeja, sa stotine fudbalera koji se pamte u istoriji svetskog
fudbala, završio je među malima i beznačajnima. Tigar će sledeće sezone biti u društvu malih
mačića, a nekada nije bilo tako.

Beli dres sa crvenom lentom, ime po mističnoj Srebrnoj reci i epski stadion Monumental, oduvek su River činili magičnim. Osnovani su blizu naselja La Boca odakle je najveći rival Boca Juniors pa su se preselili u Palermo i onda zaustavili u Belgranu gde su od 1923. Da, Belgrano. Pa posle kažu da nema sudbine jer tim istog imena iz Cordobe ih je izbacio iz lige.

Bili su amaterski prvaci 1920, a početak 1930. jedan je od ključnih momenata u istoriji kluba. Angažovali su Bernabe Ferreyru iz Tigrea i platili su ga u zlatu. Od tad nadimak Milioneri što je već godinama pomalo apsurdno. Tada jesu bili bogati, ali oni koji dosta prate argentinski fudbal znaju da je u kasi većine klubova konstantna paučina iako prodaju mnogo igrača. Uostalom, na dan ispadanja iz Lige zvaničan dug je bio preko 20 miliona dolara pa toliko o Milionerima.

Zlatom plaćeni Ferreyra se isplatio jer je 1932. stigla prva titula, a onda se na horizontu pojavila La Maquina. Mnogi kažu da je taj kvintet i najbolji u istoriji i da je preteča holandskog totalnog fudbala. Leteli su terenom,driblali, zabavljali Loustau-Moreno-Pedernera-Munoz-Labruna. Pedernera je bio Profesor, a Labrunu su od milja zvali El Feo (ružni). Pišu se titule 1941, 1942, 1945 i 1947. U Riveru je od 1945. do 1949. još jedan od najvećih svih vremena. Alfredo Di Stefano, majstor, nadimak Plava strela, kasnije legenda Reala. Bio je tokom 1946. pozjamljen Huracanu, a onda je River brzo vratio svog sina.

Pedesete oopet donose pojavu jednog fenomena. Jedan od driblera za sva vremena. Vic majstor i dobra duša. Omar Sivori. Od prljavog predgrađa San Nicolas do Rivera i Juventusa. I slave. River od 1952. do 1957. osvaja pet titula, a onda 18 godina bez krune.

Kad su navijači već gubili živce, pojavljuju se Ubaldo Fillol, Daniel Passarela i Norberto Alonso pa se opet slavi 1975. Lepa je sudbina što je trener bio idol Angel Labruna (najviše mečeva i golova za River, 515-293), a u taj tim je znanje utkao i slavni Didi koji je selektirao taj novi veliki tim. Didijeva folozofija je bila:

- Igrajmo lepo i nikad protiv vremena, a tako će golovi doći sami po sebi.

Osamdesete donose pojavu briljantnog Urugcajca Enza Francescolija, pa Claudia Caniggie, osvajanje Cope Libertadores 1986. Kasnije stižu Ariel Ortega, Gabriel Omar Batistuta, Matias Almeyda, Hernan Crespo, pa se slavi nova Copa 1996. Novi milenijum nije ostao bez sjajnih pojedinaca, uvek ih River imao, ali od 2000. pa na ovamo samo 5 titula od moguće 22 i pad u sencu Boce. Da li znate koji je bio tandem Rivera pre samo tri godine. Radamel Falcao - Alexis Sanchez. Danas vrede milione, a otišli su ne za sitniš, ali mnogo manje nego što se moglo dobiti. Pojavio se i Buonanotte,već imamo Lamelu, pojedinaca nikad nije manjkalo, ali jeste reda u upravi. Haos je bio na vidiku, niko nije mislio na budućnost, mnogi su dolazili na kratko i sve je otišlo do đavola.

Za River su igrali uz navedene i golman Amadeo Carizzo zvani Tarzan (branio 23 godine u klubu), Ermindo Onega, Luis Artime, Ramon Diaz, Mario Kempes, Nery Pumpido, Pedro Troglio, Oscar Ruggeri, Abel Balbo, Roberto Ayala, Marcelo Gallardo, Celso Ayala, Julio Ricardo Cruz, Santiago Solari, Pablo Aimar, Juan Pablo Sorin, Roberto Bonano, Javier Saviola, Juan Pablo Angel, Martin Cardetti, Mario Yepes, Andrés D'Alessandro, Esteban Cambiasso, Martin Demichelis, Fernando Cavenaghi, Lucho Gonzalez, Javier Mascherano,Gonzalo Iguain i još mnogo, mnogo njih. River su trenirali Di Stefano, Reinaldo Merlo, Pasarella, Americo Gallego, Ramon Diaz, Manuel Pellegrini, Leonardo Astrada,Diego Simeone.

River je oduvek imao poseban šmek. Možda su i više puta mogli biti najbolji u Južnoj Americi, ali oni su stvarali skoro pa najbolje svih vremena, za njih navija najveći deo te fudbalske gromade zvane Argentina i uvek su bili svoji. Uvek ih je krasila tehnika, jer obratite pažnju, svako ko je igrao u Riveru i dođe u Evropu pokazuje tu visoku klasu, fin i mekan dodir sa lotom. Zato su majstori i to će uvek biti. River će se 2012. vratiti u Prvu ligu i opet će biti velik. U to nema sumnje. I najvećima se dešavaju padovi, ali oni se uvek vrate jer su posebni. Moraju. Duh legendarne La Maquine lebdi i dalje nad Monumentalom.

Zna se i novi trener. Matias Almeyda, Riverovac do srži. Matiase, daj šansu novim klincima i vrati stari sjaj. A talentovanih klinaca koji pikaju fudbal po četvrtima Buenos Airesa ima mnogo i za njih je River i dalje svetinja. Sad je teško, preteško, tužno, emocije prevladavaju, ali za najviše nekoliko godina sunce će opet sijati nad Monumentalom. Najbolji žive večno.