Džumhur ponovo među najboljim na svijetu: "Ne dižem euforiju, ali s 32 godine sam pokazao da mogu" · Intervju

Prije svega da se vratimo na taj Santo Domingo. Odigrao si sjajan turnir, izgubio samo jedan set, osvojio naslov i napredovao 19 pozicija na ATP listi...

"Da kažem, nisam očekivao da će tako da bude zato što mi je bio tek drugi turnir poslije povrede. Nekako nije bilo realno za očekivati da se tako brzo vratim, ali eto, ja uvijek kažem da često stvari dolaze kada se ne nadaš. Radiš mnogo, ali kada se možda ne nadaš dođu te neke nagrade za sve to."

Iza tebe je period u kojem si imao povredu i pauzu od preko mjesec dana. 

"Imao sam opet jedan lošiji period. Šteta kvalifikacija Wimbledona, zadnje kolo kvalifikacija sam se povrijedio, morao da predam meč. Ispostavilo se da ipak nije baš bezazlena povreda. Nije ni velika povreda, ali za ovaj sport, za tenis, to je ogromno. Pet sedmica kada ne igraš može da bude stvarno puno. Pritom, to je bilo pet sedmica gdje sam u dva glavna ATP turnira upao, nisam mogao da ih igram, ATP 125 u Njemačkoj nisam mogao da igram, nisam mogao da se kvalifikujem na Wimledon, a sve to u vrijeme kada nisam branio niti jedan jedini ATP bod.

Tu sam već mogao da napravim neki broj poena i zalihu za kraj sezone. Došao je Santo Domingo, vratilo se nekako za sve to i iskreno u dobrom periodu jer sada slijedi period kada branim bodove i kada neće biti tako lako držati ovu poziciju. Bitno je da se održim u prvih 100, da izborim na kraju godine prvih 100 i da ustvari budem u glavnom turniru Australian Opena i naravno kasnije Grand Slamova koji dolaze. To i jeste svrha tenisa, igrati glavne turnire, Grand Slamove, ATP 250 turnire, Masterse. Ukratko, to je i neki cilj.

Opet kažem, ne dižem neku preveliku euforiju. Ovo je samo jedna lična satisfakcija, da još uvijek mogu i da sam uspio poslije četiri godine da se vratim u prvih 100 s 32 godine i mislim da je to samo po sebi veliki uspjeh. Ne dižem veliku euforiju, nisam kao što sam bio prije pet-šest godina, idemo sad još više, još jače... Ne želim postavljati na sebe veliki pritisak, možda i prevelik nekada. Jednostavno, želim sada da malo više uživam u tome što sam uradio. Naravno, da nastavim vrijedno da radim jer sam protekle dvije-tri godine jako dobro radio, ali eto, nekako nije bilo malo i sreće. Falilo je nekog uspjeha. Mislim da su se nekako kockice složile u ovoj godini i samim tim što sam osvojio četiri Challengera ove godine, a u proteklih godinu dana pet Challengera je pokazatelj da sam na jednom visokom nivou i da pripadam tu gdje sam trenutno."

Kakvo je sada stanje s povredom, da li je skroz sanirana?

"Ništa, skroz je sanirana. Nisam ni krenuo s treninzima dok nisam uradio taj kontrolni magnet koji je pokazao da je ruptura zacijeljena. Naravno, samo zacjeljenje rupture je dobar pokazatelj, ali treba biti oprezan na početku treninga i svega toga da to ne bude preforsirano, da ne bude prejako. Mislim da sam sve odradio kako treba i zato sam uspio tako brzo da se vratim i, tako da kažem, nakon dvije sedmice treninga i s jednim turnirom sam uspio da osvojim ATP 125 u Santo Domingu."

Bernard Tomić je luda glava, nije iskoristio svoj talenat

Šta je bilo u finalu Santo Dominga s Bernardom Tomićem? Izbačen je s tvog meča...

"A znaš kako, mediji kada te uhvate onda ispadaš kriv i za šta jesi i za šta nisi, haha. To je jednostavno tako. Toliko puta u svojoj karijeri nisam bio učesnik nečega, a bio sam tu. Nema veze. Mislim, objasnio sam i na Instagramu i kasnije da ipak ja nemam nikakve veze s tim što se dešavalo s Bernijem.

Ja i Berni smo ustvari jako dobri prijatelji. Berni je neko ko je ogroman talenat, ali nažalost koji je protračio taj talenat i nije ga iskoristio maksimalno. Ima ludu glavu, to je definitivno i on je ustvari imao problem u četvrtfinalu s igračem s kojim sam ja igrao u finalu. 

Oni su igrali jedan protiv drugog, on je smatrao da igrač prema njemu nije ispao fer u neke te dvije situacije. Baš sam gledao taj dio meča i on je rekao: "Kad budeš igrao sljedeći meč, ja ću doći i navijati protiv tebe." I stvarno, čovjek je došao. Dečko je igrao protiv Đerea u polufinalu, Berni nije bio na tom meču, došao je na moj meč, sjeo pored njegovog peškira, stavio stolicu i od prvog poena da počeo malo, da kažem, provocirati. Onda se on žalio sucu, došao je supervizor...

Tako da ja nikakve veze nemam s Bernijem. Ja sam tražio od supervizora da jednog drugog navijača, koji je meni dobacivao, da se izbaci. Ali eto, sve je ispalo malo... Odmah sam objasnio da ja nemam nikakve veze s Bernijem, nego protivnik."

Već si rekao da ti je do kraja godine cilj ostati u top 100. Ako ovako nastaviš, šta je cilj u 2025. godini, je li realno možda da ponoviš uspjeh iz 2018. godine i 22. - 23. mjesto na ATP listi?

"Znaš kako, iskreno, ne gledam toliko daleko. Baš želim da idem koliko god je moguće pa šta god to da bude. Imam 32 godine, nemam više 25-26 godina. Znam da 32 godine nije ni puno, ali opet s neke strane želim da očuvam svoje tijelo maksimalno, da budem što zdraviji, a da istovremeno pravim dobre rezultate. Ja se nadam da će to da bude dovoljno za top 100 sve dok mogu da igram Masterse, Grand Slamove, to bi bio uspjeh i to je cilj u narednoj godini."

Nažalost, upisao si poraz u 1. kolu kvalifikacija za US Open. Poveo si 1:0, dobo se sa 6:0 i sa samo devet izgubljenih poena. Kako se onda desi onakav pad i bude poraz na kraju?

"A znaš šta... Ja sam došao u nedjelju popodne, u ponedjeljak sam trenirao sat vremena, u utorak sam igrao meč. Igram na tvrdoj podlozi, s drugim lopticama, u potpuno drugim uslovima. Igram protiv ljevaka koji jako dobro servira, koji igra agresivno, koji izlazi na mrežu... To je drugi sport u odnosu na ono što smo imali u Dominikanskoj Republici, šljaka, spori uslovi, puno više vremena. Jesam odlično ušao u meč, protivnik se malo izgubio, igrao je loše i zbog toga 6:0. Poslije je on počeo da igra agresivnije, da više rizikuje, a ja se nekako u toj brzini svega nisam baš najbolje snašao, nisam osjećao najbolje lopticu.

Bilo je dosta vjetra, bilo je teško za igrati. U tim nekim uslovima se on bolje snašao. Brejknuo me u drugom setu i tu se nekako okrenuo meč. Imao sam neke svoje male šanse. Kažem opet, bilo je jako teško. Imao sam opciju da odem u Dominikansku Republiku i u slučaju da ne odigram tako dobro imat ću vremena da se pripremim za US Open. U slučaju da dobro odigrm, opet uzeo sam fine bodove, možda ću imati manje vremena za US Open."

U prevodu, cijena osvojenog naslova u Santo Domingu i 19 mjesta je bio US Open?

"Pa da, nekada je ljudima to teško objasniti da sam ja imao sat vremena pripreme za US Open, a moj protivnik je došao i imao pet-šest dana da trenira na tim terenima i da se navikava na uslove. To je jednostavno tako, ali ja sam odabrao to da postoji šansa za tim i izabrao sam ovaj put, bodove u Dominikanskoj Republici."

Za kraj smo Damiru Džumhuru poželjeli sreću do kraja godine i u 2025. godini. Nadamo se da ćemo ga ponovo gledati na najjačim turnirima i da će ostvariti sve svoje zacrtane ciljeve.