Izmišljen novi termin - Ćirozmatičan!

Evo šta je na­pi­sao u svom tek­stu ko­ji je po­sa­lo u En­gles­ku:

- In­ter­vju­ira­ti Ći­ru Bla­že­vi­ća je is­crplju­ju­će is­kus­tvo. Pru­žit će vam ru­ku ka­da mi­sli da ste mu pos­ta­vi­li do­bro pi­ta­nje, i na­pas­ti vas ka­da mi­sli da ste po­tpu­no pro­ma­ši­li. Pri­ča ne­pres­ta­no, za­ba­van je, čo­vjek je ko­ji ima miš­lje­nje o sve­mu i ne­ma pro­ble­ma ka­za­ti ga. Biv­šeg se­le­kto­ra Ar­gen­ti­ne, Car­lo­sa Bil­lar­da, ko­ji sa­da ra­di kao po­mo­ćnik Di­ega Ma­ra­do­ne, otre­sao je na­zvav­ši ga bu­da­lom jer je Bil­lar­do ka­zao ka­ko je on izmi­slio ta­kti­čku for­ma­ci­ju 3-5-2.

To je, in­si­si­ti­ra Bla­že­vić, bi­la nje­go­va ide­ja. Bla­že­vi­ću je ne­mo­gu­će da sje­di mir­no dok raz­go­va­ra, stal­no ska­če na no­ge i de­mon­stri­ra ne­što što sma­tra va­žnim. Ka­že da pri­je uta­kmi­ca sa Ar­me­ni­jom i Tur­skom ni­je spa­vao vi­še od de­set mi­nu­ta dne­vno. Iz nje­ga isi­ja­va ener­gi­ja, za ono što zra­či iz Bla­že­vi­ća tre­ba se izu­mi­ti no­vi po­jam. "Ći­ro­zma­ti­čan" bi bi­lo ide­al­no.

Pi­taj­te bi­lo ko­ga, po­se­bi­ce Ći­ru, ka­ko je Bo­sna u sve­ga 16 mje­se­ci iza­šla iz kri­ze i do­šla u si­tu­aci­ju da se kva­li­fi­ci­ra na Svjet­sko prven­stvo i svi će vam ka­za­ti ka­ko je stvar u se­le­kto­ru. Nje­go­va po­pu­lar­nost je ogro­mna. Vi­še od 300 na­vi­ja­ča po­ja­vi­lo se na tre­ni­gu pred uta­kmi­cu sa Tur­ci­ma i poz­drav­lja­li su sva­ki nje­gov po­tez. Ka­da je na­pu­štao sta­di­on na­kon tre­nin­ga, po­zi­rao je fo­to­gra­fi­ma čes­to sa­lu­ti­ra­ju­ći ona­ko ka­ko je to ra­dio Benny Hill, da­vao auto­gra­me, lju­ljao dje­cu i lju­bio že­ne. Iz­gle­dao je kao je­dan od onih de­ma­go­ga po­li­ti­ča­ra to­kom izbor­ne kam­pa­nje. Ali ono što Ći­ro ra­di u Bo­sni je ču­de­sno.

Ka­da je pre­uzeo re­pre­zen­ta­ci­ju BiH pro­šlog lje­ta, po­pu­lar­ni Me­ho Ko­dro je bio otje­ran, 19 igra­ča je po­tpi­sa­lo pi­smo pro­tes­ta, na­vi­ja­či su boj­ko­to­va­li uta­kmi­ce, a vod­stvo NS BiH je bi­lo op­tu­že­no za pro­ne­vje­re. Sa­da, ako Bo­sna osvo­ji tri bo­da iz na­re­dne dvi­je uta­kmi­ce, bi­će u doi­gra­va­nju za SP. I sa­da svi odje­dnom pri­ča­ju o fu­dba­lu kao stva­ri ko­ja će uje­di­ni­ti ra­zo­re­nu i po­di­je­lje­nu ze­mlju.

Za Bla­že­vi­ća, ko­ji ima 74 go­di­ne (ni­ka­da ni­ko­me ni­je po­ka­zao ro­dni list, no no­vi­na­ri Slo­bo­dne Bo­sne pro­na­šli su nje­gov ori­gi­nal­ni krsni list kod fra­ta­ra u ro­dnom Tra­vni­ku) ovo što ra­di sa BiH bi mo­glo bi­ti izvan­re­dno po­slje­dnje po­glav­lje bri­ljan­tne ka­ri­je­re. Pro­veo je ži­vot lu­ta­ju­ći, od Švi­car­ske, Hrvat­ske i Ira­na i sa­da se vra­tio ku­ći gdje ra­di izvan­re­dne stva­ri. Ka­da ču­je na­vi­ja­če u Ze­ni­ci, ve­ćin­ski Mu­sli­ma­ne, ka­ko skan­di­ra­ju ime Ne­ma­nje Su­pi­ća, ka­že da zna da je po­bi­je­dio bez ob­zi­ra ka­kav re­zul­tat bio na te­re­nu.

Dok pri­ča o ta­kti­ci, Bla­že­vić ho­da, ges­ti­ku­li­ra sa ci­ga­re­tom u us­ti­ma, po­jaš­nja­va klju­čne tre­nut­ke iz svo­je ka­ri­je­re. Je­dan od ta­kvih je i uta­kmi­ca pro­tiv Nje­ma­čke na SP 1998. go­di­ne.

- Pro­veo sam ci­je­lu noć smiš­lja­ju­ći te­ori­ju - ka­že Ći­ro.

- Imao sam pro­blem sa Oli­ve­rom Bi­er­hof­fom, ni­sam imao igra­ča ko­ji ga je mo­gao nad­ska­ka­ti, sto­ga sam do­šao na ide­ju da za­us­ta­vim igra­če ko­ji mu sa stra­ne uba­cu­ju lop­tu. Htio sam igra­či­ma is­pri­ča­ti pri­ču o ge­ne­ra­li­ma Rom­me­lu i Mon­tgo­meryju. Rom­mel je bio pu­no bo­lji stra­teg, no ni­je imao go­ri­va. Nje­go­vi su ten­ko­vi sta­ja­li i za­to je Mon­tgo­mery po­bi­je­dio. Tog ju­tra, je­dan mi je su­ra­dnik re­kao da me zo­ve pred­sje­dnik Tu­đman. Te­le­fo­nom mi je ka­zao; Ći­ro, mo­raš po­bi­je­di­ti! Bio sam na pu­tu za svla­či­oni­cu sa svo­jom te­ori­jom, a u svla­či­oni­ci je bi­lo mnoš­tvo ogle­da­la. Po­gle­dao sam se u ogle­da­lo i vi­dio sam ka­ko sam po­ze­le­nio. Po­mi­slio sam da ću umri­je­ti. Ušao sam u svla­či­oni­cu u ko­joj su me če­ka­li Šu­ker, Bo­kšić, Bo­ban... Imao sam sve na­crta­no na pa­pi­ru, no ni­sam pri­čao ni­oče­mu. Ni­sam mo­gao, mi­slio sam sa­mo ho­ću li umri­je­ti. Gle­dao sam u igra­če, ti­ši­na je u svla­či­oni­ci i na­kon ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka sam vi­dio da su ze­le­ni kao i ja. Mo­ja je te­ori­ja tra­ja­la se­dam mi­nu­ta, jer znam da im du­že od se­dam mi­nu­ta ne mo­gu za­drža­ti paž­nju. Bi­li su sve vi­še i vi­še ze­le­ni. Zgu­žvao sam pa­pi­re, ba­cio ih na pod i na­kon se­dam mi­nu­ta im ni­sam imao ni­šta re­ći. Je­beš te­ori­ju. Sa­mo sam im ka­zao; Maj­ku vam va­šu, u boj, u boj za hrvat­ski bar­jak, za sve mrtve u ra­tu! I, oni iza­đu i zga­ze Nje­ma­čku!

Ste­ve Ar­chi­bald je uvi­jek go­vo­rio ka­ko je tim­ski duh ilu­zi­ja nas­ta­la u po­bje­đi­va­nju, no Bla­že­vić is­tra­ja­va u tvrdnji ka­ko je tim­ski duh u Bo­sni is­ti ona­kav ka­kav je ima­la nje­go­va Hrvat­ska pri­je 11 go­di­na. Ta­ko je uvjer­ljiv kao go­vor­nik da ni­je va­žno je li ono što pri­ča is­ti­na, tim vje­ro­va­tno vje­ru­je da jes­te i za­to se igra­či u nje­go­vim ti­mo­vi­ma uvi­jek osje­ća­ju kao po­ro­di­ca. Bo­sna je lu­do za­lju­blje­na u Ći­ru Bla­že­vi­ća i nje­go­ve ne­obi­čne me­to­de.

Bi­lić: Zna­te da vas la­že, ali uvi­jek upa­li!

Nje­go­vo naj­ve­će no­go­me­tno dos­ti­gnu­će de­si­lo se 1998. go­di­ne, ka­da je vo­dio Hrvat­sku do tre­ćeg mjes­ta na nji­ho­vom prvom SP. I bio je pro­gla­šen naj­bo­ljim tre­ne­rom tur­ni­ra.

- Ne ka­žem da je on loš tre­ner ili do­bar tre­ner - ka­že Sla­ven Bi­lić, je­dan od klju­čnih igra­ča iz tog ti­ma, sa­da se­le­ktor Hrvat­ske.

- Ali je on bio ide­alan za nas. On bi vas ne­vje­ro­va­tno mo­ti­vi­rao. Zna da će sva­kog da­na osmi­sli­ti ma­li in­ci­dent ka­ko bi nas pro­bu­dio i on­da bi nas po­slao u no­ćni klub.

Bla­že­vić mrzi pri­ča­ti o for­ma­ci­ja­ma i ta­kti­ci, iako, ako na to­me in­sis­ti­ra­te, pred vas pros­tre ide­je ka­kve je izno­sio Ar­ri­go Sac­chi, ide­je o va­žnos­ti pri­tis­ka u od­bra­ni i ši­ri­ne u na­pa­du. Nje­gov stvar­ni ge­nij, ipak, je u mo­ti­vi­ra­nju igra­ča.

- Na sas­tan­ci­ma sa igra­či­ma pri­čao je, na­pri­mjer, o Es­to­ni­ji kao da je Bra­zil - sje­ća se Bi­lić.

- Zna­te da la­že, zna­te da to ni­je is­ti­na, no, u ne­ko do­ba sa­mi se­bi ka­že­te ka­ko će bi­ti te­ško pro­tiv njih. Ili igra­te sa Ar­gen­ti­nom i on vam ka­že; Ar­gen­ti­na, ni­su loš tim no ni­je­dan od njih ne igra u ve­li­kim evrop­skim klu­bo­vi­ma. Po­gle­da­te u nje­ga i za­pi­ta­te se o če­mu on to, za­bo­ga, pri­ča. No dje­lo­va­lo je. Uvi­jek.