Zmajčeki bi da se osvete Širokom

Krajem pedesetih i početkom šesdesetih je dominantan slovenački klub bio Maribor, ali Olimpija konačno 1965. ulazi u Prvu ligu i tu ostaje punih 19 godina. Olimpija nakon toga dva puta ulazi u Kup Sajamskih gradova gde 1966/1967 ispada od Ferencvaroša, a 1968/1969 od Hiberniana. Najveći uspeh u SFRJ je ostvaren plasmanom u finale Kupa 1970. kad ih je pobedila Crvena zvezda i to u produžetku sa 3:2 golom Dragana Džajića u 120. minutu. Protivnik u Kupu kupova biila je Benfika koja je izbacila Zmajčeke sa ukupnim skorom 9:2.

Olimpija se u Prvoj ligi SFRJ uglavnom borila za opstanak sa sporadičnim značajnijim plasmanima kao što su osmo mesto 1966., pa 7. (1971) i 7. (1983). Olimpija je ispala 1984. i vratila se u pred sezonu 1989/90 u kojoj su bili 8. Bio je to vrlo dobar tim sa Damirom i Dinkom Vrabcem, Pateom, Novakom, Ubavičem, Ameršekom, Novakom i Englarom koji je odigrao još jednu sezonu u ligi SFRJ (14. mesto) koja nakon toga prestaje da postoji raspadom države. Iz tog perioda treba spomenuti pobedu nad Crvenom zvezdom na penale i osnovanje navijačke grupe Green Dragons 1988. 

Olimpija je prema očekivanju počela da dominira u nezavisnoj Sloveniji pa osvaja četiri titule za redom 1992., 1993., 1994., 1995. i drugo mesto 1996. uz dva Kupa 1993. i 1996. U Ligi prvaka 1992. ispadaju od Milana, a 1994. u Kupu UEFA pobeđuju Levski i ispadaju od Ajntrahta. Novi skalp uzimaju 1995. protiv Apolona iz Atine (u sledećoj rundi ih izbacila Roda) da bi 1996. u KPK pobedili Levski i Arhus pre nego što ih je izbacio AEK.

Tokom vremena veliki rival Maribor počinje dominaciju i Olimpija polako pada u drugi plan. Posednja titula ostaje iz 1995., a Zmajčeki osvajaju drugo mesto 2001. i 2004. Kup osvajaju 2000. i 2003, a gube finala 1999. i 2001. U Evropi u tim godinama pobeđuju Keredu, Šerif, Šafu Baku i Šelburn pre ispadanja od Anderlehta, Espanjola (pobedili ga u Ljubljani 2:1), Brondbija (0:0 u Kopenhagenu) i Liverpula (1:1 u Ljubljani, 0:3 u Liverpulu). Taj meč protiv Liverpula 2003. bio je poslednji u Evropi sve do prošlogodišnjih duela sa Širokim u kojima je naš predstavnik oba puta bio bolji sa 2:0 i 3:0.

Kriza u Olimpiji je kulminirala krajem 2004. kad je objavljen bankrot zbog duga od 3 miliona eura. Usled toga je 2. marta 2005. klub ponovo osnovan pod imenom NK Bežigrad i krenuo je da se takmiči od najniže lige pre vraćanja imena Olimpija. Zanimljivo da od tad pa sve do 8. maja ove godine na zvaničnom sjatu kluba isključivo pisano o periodu od 2005. pa 2011. da bi tada bila dodata i istorija prethodne Olimpje uprkos tome što je zvaničan stav Saveza da je sadašnja Olimpija nov klub. Bilo kako bilo, po jednim jeste, a po drugima nije ova godina jubilarna 100 u istoriji kluba.

Nova Olimpija je od 2005. do 2009. iz Pete ušla u Prvu ligu i u sezoni 2009/2010 je bila četvrta što je i omogućilo mečeve sa Širokim. U prošloj sezoni je ponovljne isti plasman pod vođstvom trenera Dušana Kosića (40) koji je prethodno vodio Krško i igrao je za Olimpiju u sezoni 1995/1996 i od 1998. do 2005. Klub je ušao u novu eru i sa proslavljnim reprezentativcem Milenkom Aćimovićem u ulozi sportskog direktora, a i konačno je napušten oronuli stadion Bežigrad i ekipa je prešla na supermoderne Stožice koje imaju kapacitet za 16,038 gledalaca.

Najpoznatiji igrač tima je veteran Tomo Šokota (34) koji je igrao 8 puta za A selekciju Hrvatske i prošle sezone je postigao 7 golova. Najbolji strelac bio je Davor Škerjanc (25) sa 8 pogodaka. Već su angažovana i dva nova igrača za novu sezonu i to golman Aleksandar Šeliga (31) koji je bio u roterdamskoj Sparti i Đorđe Ivelja (26) koji je nekad nastupao za OFK Beograd i Rapid iz Bukurešta. U timu je još srbijanski igrač i Sreten Sretenović (26), a što je tradicija za Olimpiju i mnogo igrača koji imaju slovenačke pasoše, a poreklom su iz Bosne i Hercegovine. To su Alen Vučkić (21), Enes Rujović (22), Erik Salkić (23) i napadač Adnan Bešič (20). Uz njih i da istaknemo Dalibora Radujka (26) i njegovog vršnjaka Dareta Vršiča.

Spomenimo na kraju i poznate igrače u istoriji Olimpije: Branko Oblak, Danilo Popivoda, Marko Elzner, Srećko Katanec, Džoni Novak, Primož Gliha, Aleš Čeh, Marko Simeunović, Samir Zulić, Miran Pavlin, Ermin Šiljak, Mladen Rudonja, Sebastijan Cimirotić, Kliton Bozgo, Milenko Aćimović, Milan Osterc, Anton Žlogar, Borut Mavrič, Milivoje Novaković uz napomenu da su među Zmajčekima bili i Alen Škoro (2000) i Robert Prosinečki (2002/2003).