Erebro nema pobedu u Evropi

Prvu međunarodnu utakmicu su odigrali 1920. protiv danskog B93 Kopenhagena. Prvi put su postali prvoligaši 1926, ali su odmah ispali da bi 1928. skliznuli u Treću ligu. Novi povratak u elitu usledio je 1946. i ponovo su ostali samo jednu sezonu. Nikako nisu mogli uhvatiti konstantu pa su na primer u Prvoj ligi osvojili 1958. osmo mesto, a sledeće su opet otišli u niži rang. Iz tog perioda da napomeno i jednog od najpoznatijih igrača u istoriji Erebra i to Orvara Bergmarka koji je bio član švedskog tima koji je 1958. osvojio drugo mesto na Svetskom prvenstvu.

Stabilizacija kluba usledila je u periodu od 1960. do 1978. kad su u Prvoj ligi proveli 18 sezona za redom. Dva puta su bili četvrti i to 1961. i 1967., a još su bili i po jednom šesti i sedmi i dva puta osmi tako da su postali tim koji je uglavnom bio u sredini tabele. Iz tog perioda se pamti meč protiv IFK Geteborga koga su dobili sa 1:0 i poslali ga u Drugu ligu, a gostujući navijači su provalili na teren i pri tome razmontirali golove.

U Drugoj ligi su bili punih 8 godina i konačno se vraćaju 1987. čime počinje dobar period. Tako su 1988. igrali u finalu Kupa, dok su 1989. bili u polufinalu plej-ofa kao i 1990. Ekipa je 1991. bila druga i to je do danas uz isti skor iz 1994. najbolji plasman Erebra u istoriji. To im je omogućilo i prvi izlazak na Evropsku scenu i to u Kupu UEFA, a u prvom kolu izbacio ih je Ajaks sa 3:0 i 1:0 i kasnije su Kopljanici i osvojili trofej. Sledeće sezone opet ispadaju u prvom kolu istog takmičenja i to od Mehelena (0:0, 1:2), a 1994. su još jednom vicešampioni.Treći nastup u kupu UEFA doneo je veliku sramotu jer su opet ispali u prvom kolu i to od amatera iz Luksemburga tačnije Avenira iz Begena nakon 0:0 u Švedskoj i 0:3 u Luksemburgu.

Do danas poslednji nastup Erebra u Evropi pre mečeva sa Sarajevom bio je 1997. kad su i jedini put nekog eliminisali. Bio je to češki Jablonec protiv koga je bilo 1:1 u gostima i 0:0 kod kuće. U narednom kolu su dva puta poraženi od Rotora (0:2, 1:4) što znači da Erebro nema pobedu u 10 evropskih mečeva sa skorom 0-4-6 i gol razlikom 3:16. Ponovo su treći 1997., a 1999. se završava era Andersa Dalkvista koji je kao igrač, trener i direktor proveo u klubu 12 godina i bio je najzaslužniji za sve spomenute uspehe.

Posle toga Erebro ponovo pada i kulminacija je usledila kad su 2004. nakon što su na tabeli bili osmi izbačeni u Drugu ligu zbog finansijskih dugovanja. Vratili su se u elitu od 2007, a Bosanac Nedim Halilović (eks Varteks) je brojnim golovima u jesen 2006. obezbedio povratak u društvo najboljih. U 2007. su se spasili ispadanja u samom finišu sezone, a 2008. je već bilo bolje s obzirom da je osvojeno 8. mesto pod vođstvom Sikstena Bostrema (47) koji je i danas trener. Zatim je angažovan američki reprezentativac Alehandro Bedoja, Mihael Almebek i Markus Astvald su postali mladi reprezentativci Švedske i na kraju je osvojeno šesto mesto.

Progres je nastavljen prošle godine kad je Erebro prvi put posle 14 godina igrao značaniju ulogu u prvenstvu što je donelo treće mesto (52 boda, ispred Malme i Helsingborg) i izlazak u Evropu sa manje više istim timom kao i 2009. uz pojačanje Paulinja Guaru iz korejanske ekipe Busan. Na kraju prošle uspešne sezone otišao je mladi Astrit Ajdarević u Norkeping, a pre njega i Kim Olson, ali uprava nije sedela skrštenih ruku između ostalog i zbog sasvim stabilne finansijske situacije koja je daleko bolja nego početkom milenijuma. Tako je angažovan 23-godišnji Valdet Rama koji je rođen na Kosovu, a ima i nemački pasoš. Nastupao je u Cvajti za Ingolštad i u Bundesligi za Hanover. Rama igra na sredini terena kao i njegov zemljak Kuštrim Luštaku (21) koji je svojevremeno bio pod ugovorom sa Minhenom 1860, ali je igrao samo za drugi tim. Već smo spomenuli napadača Paulinja (25) koji je Brazilac i defanzivca Almebeka (23), a u timu su između ostalog i iskusni Liberijac Samjuel Vovoah (35) koji igra u odbrani kao i dva Finca i to Fredrik Nordbek (32, vezni red) i Tomi Virtanen (28, vezni red ponekad i odbrana). Tu je i napadač Andreas Jakub-Hadad (29) koji ima švedski i irački pasoš.

Dvojica najinteresantnijih igrača su Nordin Gerzić i Alehandro Bedoja. Gerzić je rođen 9. novembra 1983. u Bosanskoj Gradišci i u Švedsku je došao sa 7 godina. Od 1994. do 1997. bio je član Eskiltune, a 1998. je došao u Erebro. Tokom 2000. bio je na probi u Bajernu gde nije prošao, a po povratku je bio u Rinigeu od 2004. do 2006. da bi se vratio u Erebro 2007. Već ima dva nastupa za švedsku A reprezentaciju i nezaobilazni je član prve postave Erebra. Kad smo kod BIH da spomenemo i Dragana Okuku, bivšeg člana Veleža koji je igrao za Erebro do 1985. do 1987. Alehandro Bedoja je rođen 29. aprila 1987. u Nju Džersiju, ali je on zapravo Kolumbijac koji je odrastao u Majamiju. U Erebru je od 2009. i već je odigrao 60 utakmica uz 9 postignutih golova. Igra u veznom redu i visok je 178 cm. Bio je kandidat za odlazak na Olimpijadu u Pekingu 2008. i SP 2010. i nije uspeo da se nađe na konačnom spisku, ali je već sakupio 12 nastupa za A tim (debitovao u avgustu prošle godine protiv Brazila).

Erebro igra vrlo dobro i u tekućem šampionatu. Posle 12. kola su treći sa 20 bodova (6-2-4, 18:13) i ispred njih su samo Helsingborg sa 25 i Elfsborg sa 22. Protekle sedmice su igrali u gostima protiv Halmštada 0:0 u sastavu Alvbage, Virtanen, Haginge, Vikstrem, Vovoah, Nordbek, Kilberg, Gerzić, Astvald, Paulinjo, Rama (od 82. Ataškadeh). U dosadašnjem delu sezonu najviše pogodaka postigao je Bedoja i to 4, a Hadad i Rama po 3. Naredni protivnik im je Đurgarden.

Stadion Erebra se zove Bern Arena i sagrađen je 1923. sa tim da je i renoviran u poslednjih nekoliko godina. Sadašnji kapacitet je za 14,500 gledalaca, a rekordna poseta je iz 1961. protiv Degerforša kad je bilo 20,066 gledalaca.