Ljudi u crnom

Ta sudbina je u najmanju ruku apsurdna, ali je zaista tako. Reprezentacija BIH nakon četiri meča ima 7 bodova, poziciju da sama rešava svoju sudbinu i neosporni kvalitet u šta su se uverili i Rumuni, ali...

Pre dve godine negde u ovo vreme dobijemo dva puta Belgijance, a mojoj malenkosti raspoloženje pokvare kojekakvi nacionalisti i još poneki loši ljudi. Onda dođe baraž i u Lisabonu gde pogodimo tri puta okvir gola pa je SP ostao sanak pusti i ja završih u suzama. Sad sa nekim novim Zmajevima koji su se pojavili u Papetovom mandatu opet imamo Ok situaciju i što je još bitnije protiv Slovačke, Meksika i pogotovo Rumunije vidi se da imamo igru, da imamo kolektiv jer individualne sposobnosti naših zvezda na čelu sa Edinom, Spahom, Misketom, Pjanom i ostalima nisu nikad bile sporne.

I umesto da slavim do duboko u noć mene dva minuta nakon što je Vitienes u Zenici odsvirao kraj opet hvata briga. Zna se zbog čega. Da li će biti prihvaćeno ono što UEFA traži ili letimo iz kvalifikacija. Da li je to moguće?

Jeste. Umesto da napišem koji red o Lulićevim probijanjima, Rahiminim oduzetim loptama, kako je Spaha stavio Mutua u džepić, kako Miske asistrira i koliko malo treba Edinu i Vedi da zabiju, i tako dalje i tako dalje, ja moram da mislim o kojekakvim „Ljudima u crnom“. Ko su ti ljudi?

To su ljudi koji su toliko moćni da iako su manjina drže u šaci većinu. To su ljudi kojima je jako dobro u životu i koji kao mi obični smrtnici ne razmišljaju da li će imati da plate račune za struju i da prežive mesec. To su ljudi koje je za BIH ne samo reprezentaciju već i državu uopšte briga kao za lanjski sneg. Sigurni u sebe se nadmudruduju sa jakim igračima iz Evrope i uživaju u tome da drže na hiljade ljudi kao taoce. Znam ko je kriv što je tako.

Počeću od sebe. Prihvatam krivicu što su oni tako osioni jer nisam dovoljno jak da nešto kažem i promenim. Ali, na žalost još na stotine drugih takođe samo komentariše situaciju, a ništa ne preduzima. Jer mi lakše što preuzimam krivicu? Nije, ali priznajem da me stiže umor od ovakvih stvari.

Umoran sam od tri dela jedne države od kojih dva konstantno miniraju poredak, a treći ni sam ne zna šta želi, umoran sam od „Ljudi u crnom“, umoran sam od politike, umoran sam od šuplje priče, umoran sam od rekla kazala, umoran sam od pametnjakovića. Nisam umoran od navijanja za svoju repku i igrača koje volim kao oca svog, nisam umoran od ljubavi prema svojoj domovini, nisam umoran od posla koji volim, ali gore navedeno baš muči čoveka. Ako ste čovek.

Čak i ako izbegnemo suspenziju biću srećan samo zbog toga što dobijamo šansu da odemo na EP, a otićemo i zato što će naši klubovi, nebitno ko, moći u Ervopu. Sve ostalo mora iz početka po milioniti put. Ali, ovog puta ko želi, ko voli, ko razume, ko shvata. Ko ne želi BIH, sretan put.