Neka se ponove Valensija i Zenica

Osim što ćemo se sada boriti sa njima za plasman na SP Južna Afrika 2010, prvi put bilo je to u kvalifikacijama za SP u Japanu i Koreji 2002. godine. U prvom susretu, kada su zvijezde našeg nacionalnog tima bili Barbarez, Salihamidžić i Baljić, na Olimpijskom stadionu „Asim Ferhatović Hase – Koševo“ 2. septembra 2000. poraženi smo 1:2. Naši su igrali odlično, pred blizu 40.000 gledalaca, a furija je povela golom Gerarda u 38. minutu. Izjednačio je Baljić tri minuta kasnije pogotko iz slobodnog udarca. No, „potopio“ nas je Exceberia euro golom u 72. minutu, kada je sa 30 metara uhvatio volej i loptu zakucao u našu mrežu. U revanšu odigranom u Oviedu 2. juna 2001. godine izgubili smo 1:4. Jedini gol za naše tada je postigao Mirsad Bešlija, a i pored visokog poraza nismo podbacili. Špancu su slomili naš otpor u posljednjih pola sata meča, a do tada je rezultat bio u egalu.
Sa njima smo bili u grupi i za Mundijal Njemačka 2006. U Zenici 8. septembra 2004. godine, nadigrali smo ih, no ne i savladali. Opet su oni poveli, ovaj put golom Vicentea u 65. minutu, a izjednačio je najbolji strijelac svih vremena reprezentacije BiH, Elvir Bolić u 79. minutu. A, onda 8. juna 2005. u Valensiji, krađa, lakrdija! Španci su nas „demolirali“ na terenu, što govori omjer izvedenih kornera koji je glasio 26:0 za današnje prvake Evrope. Međutim, poveli smo golom Zvjezdana Misimovića u 39. minutu. Potom smo se borili kao lavovi, branili svim silama i za 90. minuta gol nismo primili. Ali, oni su veliki, a mi mali, pa je se igralo još sedam minuta sudijske nadoknade vremena. I, gol smo primili u zadnjim sekundama!

Šteta, ali neka se sutra u Murciji ponove Zenica i Valensija!