Štrajkovi, neimaština, odustajanja od takmičenja, gašenja klubova. To je sportska svakodnevnica u regionu i sve priče se svode na klasiku: NEMA NOVCA.
Usprkos tome, broj asova i rezultati država bivše SFRJ su sasvim dobri jer ovde obitavaju i neke zaista istinske svetske zvezde, ali ova priča nema veze sa tim već sa nečim što polako počinje da iritira iskrene sportske zaljubljenike. Bar 90% konferencija za štampu, a bogami i intervjua svodi se na POMAGAJTE, NEMAMO, NIKO NAM NE POMAŽE. Uz to se uvek nariče za prošlošću što samo po sebi i treba da se spomene, ali i vrapci na grani znaju da se od toga ne živi.
Rekao sam da počinje da iritira zato što iste stvari slušamo godinama kad su neki klubovi u pitanju, a ništa se ne pomera sa mrtve tačke. Sponzora je u vreme recesije sve manje, države imaju i prečih problema od sporta i tu negde zapravo sve počinje i završava. Privatizacija je nešto što je u svetu urađeno pre mnogo godina, a pošto mi stalno idemo mimo sveta naravno da kasnimo kao i vozovi širom ovog brdovitog Balkana.
Poenta je u tome da mnogi čelnici koji kukaju za novcem zapravo su ključni faktor u tapkanju u mestu. Oni bi hteli da neko tek tako iskrca milion eura, a da se oni nastave pitati kako da se to troši. E pa gospodo takav film ne postoji. Postoji film u kome će neko ko plati taj novac automatski postati vlasnik i tako se i ponašati, a ko to ne prati, zna se šta sledi. Veštačko održavanje mnogih sportskih kolektiva je besmisleno. Tradicionalisti tako nešto ne žele da čuju i znam koliko je to teško, ali hajde da neko nađe podatak kad je neki klub iz BIH u bilo kom sportu objavio da je smanjio minus. Čast izuzecima, ali manje više niko. Koliko je pametno dugove povećavati, povećavati i povećavati. Nikako nije pametno.
Shodno tome, ako se vidi da ne ide, postoje dve opcije. Imaginarni novi gazda i bogata kompanija koji teško da će stići ili KLJUČ U BRAVU. Da se ne bismo svi kolektivno mučili, čitali o funkcionerima umesto onom što igrači pokazaju na travnjacima, u dvoranama i tako dalje. U Nemačkoj se na primer svake godine izdaju licence za sve lige i ko je nema, leti nekoliko rangova niže. Tu sentimentalnosti nema. Ako kod nas recimo samo nekoliko klubova to ispoštuje, šta da se radi, imaćemo Prvu ligu od šest klubova, ali oni će moći da ispune sve obaveze prema igračima i savezima i više neće biti zapomaganja. Funkcioneri konačno moraju staviti prst na čelo i okrenuti ploču jer novac nikad ne pada sa neba, bilo bi lepo kad bi moglo tako, ali ne može. Dok se to ne promeni, slušaćemo istu priču i narednih godina, a moram priznati da mi to ne pada na pamet. Veštački održavati nešto što propada je najgluplje što se može uraditi, ali sadomazohizam je balkanski specijalitet. U stvari ima možda rešenje, sad će stići čika Merlin sa štapićem pa će Cibona, Zvezda, Bosna odjednom sve srediti i neće nikom ništa dugovati. Sanjajmo.....
Promo
U novoj opremi na novom terenu do novih pobjeda
Za razvoj košarke: Mozzart uz Basket klub Bijeljina
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora/ica, a ne nužno i stavove portala SportSport.ba te portal ne može i neće odgovarati za sadržaj tih kometara. Komentari koji sadrže vrijeđanja, psovanja i vulgaran riječnik mogu biti uklonjeni bez najave i objašnjenja, ali to ne obavezuje SportSport.ba da obriše sve komentare koji krše pravila. Čitanjem prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim uvjerenjima.
