Maccabi - mezimac Izraela

Maccabi je osnovan jedne noći 1906. za vreme jevrejskog praznika Pesach kad je grupa dečaka između 14. i 16. godina pozvana u kuću Meira Dizenghoffa, cionističkog političara i prvog gradonačenika Tel Aviva. Tu je odlučeno da se osnuje prvi jevrejski fudbalski klub u Otomanskoj Palestini pod imenom HaRishon LeZion-Yaffo.

Prvi meč je odigran protiv mornara sa francuskog broda i završen je pobedom od 3:0, a 1909. ime kluba postalo je Maccabi. Tokom 1928. Maccabi je sa Allenbi Hapoelom (kasnije Hapoel Tel Aviv) i nekoliko britanskih klubova osnovao ligu što je iniciralo i osnivanje Palestinske Fudbalske Asocijacije. Već naredne godine se igrao prvi Kup tada pod imenom People Cup, kasnije State Cup i Maccabi ga je osvojio 1929. što je ponovio i 1930 (u finalu pobedili jedinicu britanske armije) pa 1933. kad su savladali Hapoel sa 1:0.

Kad smo kod velikog gradskog rivala Hapoela, sa njima je Maccabi odigrao prvi meč 1928. uz pobedu od 3:0. Taj derbi je najveći u Tel Avivu dok su takozvani mali derbiji Tel Aviva kad Bnei Yehuda igra protiv Maccabia i Hapoela. Maccabi ima rivalitet i sa Beitarom iz Jerusalema i imenjakom iz Haife. Najvatreniji navijači u grupacijama 12. igrač (osnovani 2000) i Ultras Maccabi 96 (1996) neguju bratstvo sa Ajaxom. Inače, sva tri vodeća kluba iz Tel Aviva igraju na stadionu Bloomfield  (kapacitet 14.700) koji je otvoren 1962, a renoviran 2000. i 2010. Maccabi je na njemu igrao od 1968. do 1985. i ponovo od 2000. do danas. Lociran je u Jaffi, a Maccabi trenira u Kyrat Shalomu.


Da se još malo vratimo u istoriju. Maccabi je 1936. gostovao u Francuskoj i igrao protiv Racinga (0:2) i Lilea (1:3), a onda su otputovali u SAD gde su igrali na Yankee stadionu pred 50.000 gledalaca. Te godine je osvojena i prva titula, pa nove 1937. i 1942., a ekipa je za vreme Drugog svetskog rata gostovala i u Australiji gde je odigrala 18 utakmica. Poslednja titula pre zvaničnog osnivanja države Izrael bila je 1947, a u novoj državi su odmah počeli dominirati sa naslovima 1950, 1952, 1954, 1956 i 1958. U sezoni 1961/1962 imali su jedan od dva najslabija plasmana u ligi i to na 10. mesto, ali su samo dve godine kasnije uzeli Kup, pa 1968. nakon pauze od 10 godina novu titulu. Taj period je značajan i po dva Azijska Kupa šampiona. Tako su 1969. u finalu savladali korejski Yangzee sa 1:0 dok je 1971. iračka ekipa Al-Shorta odbila da igra finale zbog zvanične politike Izraela.


Novu veliku pauzu u titulama imali su od 1979. do 1992. (u tom periodu su imali najgori plasman u Ligi na 12. mesto 1987/1988), a ova druga im je donela premijerni nastup u kvalifikacijama za Ligu prvaka gde su posle pobede nad La Vallettom ispali od Club Brugesa. Novi Kup su osvojili 1994. i to pod vođstvom Avrama Granta koji je bio trener od 1991. do 1995. pa opet od 1996. do 2000. Sa Grantom je osvojena dupla kruna 1996. i nakon toga Maccabi polako pada u drugi plan kad su trofeji u pitanju. Tačnije, poslednja titula je osvojena 2003, a poslednji Kup 2005.


Što se tiče nastupa u Evropi, nakon spomenutog debija u sezoni 1992/1993, Maccabi je još 12 puta izborio plasman na međunarodnu scenu uključujući i ovu sezonu. Uglavnom su pobeđivali timove protiv kojih su bili favoriti i ispadali od onih jačih, a može se reći da je prvi veliki skalp bio onaj zagrebačkog Dinama 2001. u Kupu UEFA kog su izbacili nakon 2:2 i 1:1. Prethodno su eliminisali Žalgiris i tad su prvi put u istoriji izbacili dva tima pre nego što su eliminisani od Rode.
Najveći uspeh usledio je 2004. kad su prvi i za sad jedini put igrali u grupnoj fazi Lige prvaka. Eliminisali su HJK i PAOK, a zatim su u grupi osvojili 4 boda pobedivši Ajax kod kuće sa 2:1 i odigravši sa Juventusom takođe pred svojim navijačima 1:1. Poraženi su u Amsterdamu 0:3, Torinu 0:1 i dva puta od Bayerna 0:1 i 1:5.

Naredni izlazak u Evropu doneo je 2005. ekspresnu eliminaciju od APOELA, a 2007. su nakon trijumfa nad Santa Colom ispali od turskog Erciyessa. Potom ih dve sezone nije bilo u Evropi, a prošle su u kvalifikacijama za Evropsku ligu izbacili Mogren i Olymipakos (1:0, 1:2, u trećoj rundi u kojoj sad igraju sa Željom), a u grupe nisu stiglli usled eliminacije od PSG (4:3, 0:2).


Maccabi ima novog trenera u odnosu na prošlu sezonu, a to je Motti Ivanir koji je tokom igračke karijere i igrao za Maccabi (88-90) kao i za holandsku Rodu (86-88), a 18 puta je nastupao za Izrael. Vodio je dosta klubova, ali ne vodećih u Izraelu poput Beer Sheve, Netanye i Ramat Gana. Prethodne četiri godine je proveo vodeći selekcije Izraela do 17. i 21. godine (po dve godine). Neće mu biti lako jer je klupa Maccabia dosta vruća i još od drugog Grantovog mandata okončanog 2000, samo je Nir Klinger bio bio trener duže od jedne sezone (2002-2005), a Ivanir je već osmi trener u poslednjih šest godina.


Što se sadašnjeg kadra tiče nama je naravno najpoznatiji Haris Medunjanin (26). Rođeni Sarajlija je od 2005. do 2008. bio mladi holandski reprezentativac, a od 2009. igra za BIH i već je postigao 2 gola na 8 utakmica (Slovačka i Albanija). Od 2004. do 2008. bio je pod ugovorom sa AZ (25 mečeva, 4 gola) - pozajmica Sparti 2006/2007, 32 (7)), a od 2008. do 2010. bio je u Valladolidu, 42 (6). U Maccabiu je od 2010, standardan je prvotimac i do sad je odigrao 32 zvanične utakmice uz 8 pogodaka.


Defanzivac Savo Pavićević (30) je rođen u Kikindi, a standardan je reprezentativac Crne Gore za koju je odigrao 17 utakmica. Od 2003. do 2007. igrao je Hajduk iz Kule, a zatim je po sezonu proveo u Vojvodini, Cottbusu i Kavali. Brazilac Nivaldo (31) je štoper koji je igrao u Valladollidu zajedno sa Medunjaninom. U Evropu je došao 2006. kad je zaigrao za Belenenses, a posle je bio i u Saint-Etienneu. Odbrana je vrlo iskusna jer poput Pavićevića i Nivalda tridesetu su prevalili i Avi Strul (30), Yoab David Ziv (30), Klemi Saban (31), Roni Gafni (31) i jedino su mlađi novalija Omer Vered (21) i Moshe Logasi (20). Golman je Guy Haimov koji ima 25. godina i koji je član Maccabia od 2003, ali je bio na čak tri pozajmice uključujući onu iz prošle sezone u Ironi Kiryatu.


Prvo ime u veznom redu uz Medunjanina je Gal Alberman (28) koji je propustio mečeve sa Azerbejdžancima. Već devet godina je reprezentativac (27 susreta, 1 gol), a igrao je i za Tenerife 2005. i u Monchengladbachu od 2008. do 2010. Veliko poverenje je već počeo da dobija Senegalac Moussa Konate (18) kao i još jedan tinejdžer Rafael Dahan (21). Iskusniji je Đibril Sidibe (29, Mali) dok je vrlo zanimljiv igrač Argentinac Guillermo Israelevich koji je nekad bio u mlađim selekcijama Argentine, a u Izrael je došao još 2002. i dobio je državljanstvo. Za Macacbi igra od 2008.


Kapiten Barak Yitzhaki (26) takođe nije igrao protiv Hazara, a došao je 2010. iz Beitara gde je proveo dve sezone posle samo 15 odigranih utakmica za belgijski Genk. Iz mlađe garde je Munas Dabbur (19), a nešto stariji je Eliran Atar (24). Najveća napadačka zvezda je Argentinac Roberto Colautti (29) koji je nakon što se oženio sa Izraelkom dobio pasoš nove domovine i ne vodi se kao stranac. Karijeru je počeo u Boci Juniors posle koje je igrao za Lugano, Banfield, opet Bocu, a u Izrael je došao 2007. Tri godine je proveo u Maccbi Haifi, a u Monchengladbachu je za tri sezone odigrao 57 utakmica i postigao je 9 golova. Toliko ih je postigao u samo 29 mečeva za klub iz Tel Aviva.

Za Maccabi su u prvom meču protiv Hazara kad je bilo 3:1 golove postigli Konate 22, Atar 39 i Israelevich 44, a sastav je bio: Haimov, Nivaldo, Pavićević, Vered, Ziv, Dahan, Israelevich, Konate (od 73. Kehat), Medunjanin (od 80. Logasi), Atar, Dabbur (od 60. Dor).

U revanšu kad je bilo 0:0 igrali su Haimov, Nivaldo, Pavićević, Saban, Ziv, Dahan, Israelevich (od 73. Mikha), Konate (od 85. Colautti), Medunjanin, Atar, Dabbur (od 67. Yeini).