Moćni Zmajevi

Porto se nalazi na severu Portugala i posle Lisabona je najveći grad, a sam klub je uz Benfiku i Sporting najveći i najtrofejniji u zemlji što je pogotovo izraženo u poslednjoj deceniji. Ove sezone je Porto obezbedio 25. titulu već pet kola pre kraja sa fantastičnim učinkom od 23 pobede i 2 remija, a jedini koji su im odoleli bili su Gimareš i Sporting koji su kao domaćini izvukli po 1:1.

Već spomenuti d'Almeida doneo je u Porto prvu loptu iz Engleske, a klub je prvi meč odigrao 2. marta 1894. protiv Lisabona uz poraz od 1:0 sa tim što je već tad tim iz prestonice bio na neki način protežiran od strane kralja Dom Karlosa. Drugi predsednik Monteiro Da Kosta je tokom 1906. proširio aktivnosti na atletiku, plivanje, kriket i boks, a današnje sportsko društvo Porto još u okrilju ima dizanje tegova, košarku, šah, rukomet, karate, itd.

Porto je prvu od 25 titula osvojio 1935. i zanimljivo je da je da su do 1986. bili šampioni samo 9 puta. Prvi kup od ukupno 19 osvojili su 1922. dok su portugalski Super kup uzeli u 17 navrata.

Zmajevi što je nadimak Porta su igrali sve do Eura 2004. na stadionu Das Antaš koji inače do danas nije srušen, a zatim su prešli na moderni Estadio do Dragao koji ima kapacitet za 52.000 gledalaca.

Početkom osamdesetih se na horizontu počela pojavljivati generacija koja će klub dovesti baš do velikih visina.Tako je Fernando Gomeš 1983. i 1985. sa 36 odnosno 39 golova bio Zlatna kopačka Evrope (sa 318 golova najbolji strelac u istoriji kluba), a 1984. se klub prvi put plasirao u evropsko finale i to KPK gde ih je Juventus pobedio sa 2:1.

Trener je bio Pedroto (rekorder po broju mečeva na klupi u prvoj ligi – 236), a do finala su savladali Dinamo Zagreb, Glazgov Rendžers, Šahtjor i Aberdin. Zatim za trenera dolazi Artur Žorge i 1987. sa Mađerom, Rui Barošom, Žaime Pačekom, Futreom i ostalima osvaja KEŠ. 

Eliminisali su Rabat Ajaks, Vitkovice, Brondbi i Dinamo Kijev da bi u finalu u Beču čuvenim golom petom Alžirca Rabaha Mađera srušili Bajern sa 2:1. Te sezone skor u KEŠ im je bio 7-1-1, a sve su objedinili evropskim Super Kupom gde su savladali Ajaks i Interkontinentalnim kupom protiv Penjarola kad je trener već bio Tomislav Ivić koji će se kasnije kao i Žorge (89-91) još jednom vratiti na klupu.

Mađer je tad već bio otišao u Valensiju, a Futre u Atletiko što se nije osetilo na domaćoj sceni gde su titule upisivali i 1988, 1990, 1992 i 1993, ali jeste u Evropi gde sve do polufinala Lige šampiona 1994. kad ih je Barselona pobedila sa 3:0 nisu imali značajniji rezultat.

Od 1995. do 1999. osvajaju pet titula za redom pod vođstvom Bobija Robsona (93-96), Antonija Oliveire (96-98) i Fernanda Santoša (98-2001), ali nove euro trofeje doneo je tek Žoze Murinjo koji je bio za kormilom od 2002. do 2004. Derlej, Deko, Aleničev i drugi nasledili su zlatnu generaciju iz osamdesetih tako što su najpre 2003. osvojili Kup UEFA pobedivši u finalu Seltik u Sevilji sa 3:2.

U toj sezoni su Zmajevi eliminisali Poloniju, Austriju, Lans, Denizli, Panatinaikos i Lacio uz skor 8-2-3. To je bila uvertira u 2004. kad u grad vina stiže druga najznačnija titula, ovog puta Liga šampiona. Murinjo je svoje momke najpre proveo kroz grupu sa Realom, Partizanom i Marsejom da bi zatim kao kegle padali Mančester Junajted, Lion i La Korunja.

U finalu je u Gelzenkirhenu savladan lagano Monako sa 3:0, a u celoj toj sezoni skor Porta u Ligi šampiona bio je 7-5-1. Vitor Baija, Nuno Valente, Rikardo Karvaljo, Žorge Košta, Paulo Fereira, Koštinja, Maniš, Pedro Mendeš, Deko (Pedro Emanuel), Derlej (Mek Karti, Karlos Alberto (Aleničev) uzeli su trofej do kojeg nisu stigle još neke jake generacije posle 1987, na primer ona od kraja devedestih koju je predvodio nenadmašni strelac Mario Žardel.

Murinjo je tako u dve sezone osvojio Ligu šampiona, Kup UEFA, dve titule, jedan kup i dva Super Kupa, a Porto je sjajnu 2004. zaključio novim Interkontinetalnim kupom gde se savladali na penale kolumbijski Onse Kaldas i to je bio ujedno poslednji meč u takvom formatu jer se posle počeo igrati svetski šampionat klubova.

Murinja je neuspešno zamenio Luđi Del Neri, a samo šest meseci se zadržao i Viktor Fernandez. Sezonu 2005/2006 na klupi je proveo Ko Adrianse da bi zatim pune četiri godine trener bio Žasualdo Fereira. I njegov bilans je bio odličan jer je Porto osvojio tri titule, dva Kupa i jedan Super kup.

Prošle sezone prvak je bila Benfika, Portu je za utehu ostao Kup, a Pereiru je na klupi zamenio mladi Andre Viljas Boas koji je rođen 1977. Ako se međutim zna da je  Viljas Bosa punih šest godina bio asistent Murinju u Portu, Čelsiju i Interu onda i nije iznenađenje što beleži ovako dobre rezultate u svom tek drugom samostalnom poslu jer je tokom sezone 2009/2010 vodio Akademiku iz Koimbre.

Odmah je na početku sezone uzeo Super kup, sad je upisao titulu i na sve to je ekipu doveo do četvrtfinala Evropske lige. Jedini kiks je Kup gde ih je u prvom meču Benfika pobedila kao gost sa 2:0, ali titula je svakako važnija.

Današnji tim je sjajno selektiran i krcat je reprezentivcima sa svih strana sveta. Kolumbijac Radamel Falkao (25) je prošle sezone bio prvi strelac sa 25 golova, a ove je na brojci 11. Njegovi zemljaci su Džejms Rodrigez (19) i Fredi Guarin (24), dok je Kristijan Sapunaru (27) rumunski, a Kristijan Rodrigez (25), Alvaro Pereira (25) i Horhe Fusile (26) urugvajski reprezentativci.

Snažni Brazilac Hulk (24) je prvi strelac ove sezone sa 20 pogodaka, a iz zemlje sambe i kafe dolaze još golman Helton (32), Majkon (22), Valter (21) i Fernando (23). Argentinsku koliniju predvodi lucidni vezista Fernando Beluši (27) koji je nekad zajedno sa Falkaom igrao u River Plati, a tu su još Marjano Gonzalez (29) i Nikolas Otamendi (23).

Domaće snage predvodi vezista Žoao Mutinjo (24) koji je senzacionalno pred početak sezone došao iz redova velikog rivala Sportinga dok je Silvester Varela (26) sa 8 golova treći strelac tima i već je u reprezentaciji kao i štoper Rolando (25) i srednjak Mikael (24). Iz priloženog se vidi da je ekipa mlada i da su pred njom verovatno još slavniji dani.

Kad smo kod slavnih dana da se podsetimo da su dres Porta uz neke već navedene igrače nosili i Fernando Kouto, Bruno Alveš, Kapušo, Žoao Pinto, Bosingva, Drulović, Raul Mejreleš, Ugo Almeida, Seržo Konseisao, Mlinarčik, Kubiljas, Lisandro Lopez, Kostadinov, Kuarežma, Timofte, Zahovič, Lučo Gonzalez, Emerson, Branko, Pepe, itd. Od trenera su Porto vodili između ostalog Bela Gutman, Đerđ Ort, Ferdinnad Daučik, Oto Glorija i Branko Stanković.

Porto sve ukupno ima 53 nacionalne i 180 regionalnih titule, a uskoro će sve to biti izloženo u muzeju koji se otvara za nekoliko meseci.