I Beograd je želeo pobedu Hoffenheima

Obožava naše igrače posebno one iz Bundeslige o kojoj zna više nego sam Franz Beckenbauer.
Pogađate, riječ je o Marjanu Mijajloviću, u BiH popularnom zvanom «Cvajta», komentatoru TV Sportkluba.

»Rođen sam u Tuzli gde sam živeo sedam godina. Zatim smo preselili u Sarajevo, a nakon dve godine sam stigao u Beograd. Mnogo me lepih stvari veže za BiH, a uskoro planiram doći u Sarajevo. Želim da se moja sestra i devojka uvere u njegovu lepotu, kaže Mijajlović i počinje priču o svojim počecima....

«Moja prva utakmica bila je Werder - Sttutgart i završila je pobedom gostiju od 3:2. Toliko sam iznio podataka za vreme meča da sam 'udavio' gledaoce, a dešavanja na terenu bila su u drugom planu. Toga sam bio itekako svestan pa sam za vreme druge ćutao kao zaliven. Igrali su Hertha - Schalke, a ja sam ostao skoro bez komentara čak i kada je Marko Pantelić, koga izuzetno cenim, postigao gol. Nakon te dve utakmice zovnuo me je urednik i kazao mi da posedujem potencijal, ali da moram biti neposredan. Nikada više nisam dobijao primedbe i od tada sam ovakav.»

Kako gledate na nedavni derbi Bayerna i Hoffenheima?

»Verujte mi da sam zbog Bayerna popio mnogo gorkih pilula. Koliko pamtim, samo su od Crvene zvezde u Beogradu i Manchestera u finalu 'Lige prvaka' poraženi u finišu. Uvek su imali sreće, provlačili se, ali ruku na srce, sreća prati velike timove poput Bavaraca. Žao mi je zbog Hoffenheima, a žao je i većini Beograđana koji su očekivali uspeh tog malog, ali ponosnog tima.»

Vaši komentari se ljudima uglavnom dopadaju. No, ima i onih koji ne misle tako?

»Ponekad se trudim da bude i malo zajedljiv, da nateram ljude da razmišljaju. Prihvatam i kritike, ali samo ako su na mestu i ako ljudi pričaju sa argumentima. U stvari, pobornik sam mišljenja da ćutanje nije dobro. Svi trebamo da kažemo šta mislimo jer je dijalog jedino rešenje svih problema, pa tako i ovih naših na Balkanu. Ne želim da ulazim u politiku, ali je činjenica da se dosta stvari redovno prešuti, a one se moraju iznositi.

Čuo sam komentare da pojedince iritira vaša intonacija prilikom prenosa, prije bih rekao galama.

»Reč je o fudbalu i drugačije se ne može raditi. Ne želim da zvuči grubo ili prepotentno, ali kome smeta neka ide na balet.»

Koliko vam vremena i energije oduzme jedna utakmica?

»Moram priznati dosta, jer se nikada nije dogodilo, niti će, da nepripremljen radim prenos nekog meča. Bez obzira o kojem se sportu radi, odnosno da li je to Prva ili neka nižerazredna liga ništa ne želim da prepustim slučaju. Prvi put kada se to dogodi uzeću radnu knjižicu i daću otkaz.

Osim što znate dobro da prenesete atmosferu sa stadionu, ljudima u BiH ste posebno dragi jer
volite igrače sa ovih prostora?

»To je normalno i to me posebno ispunjava jer su Edin Džeko, Zvjezdan Misimović, Vedad Ibišević i Sejad Salihović zaista vrhunski profesionalci i odlični igrači. Volim kada igrač ostavi srce na terenu. Velika je to stvar za ljude iz regiona i u današnje vreme ih čini sretnim, a život čine upravo takve stvari. Inače, volim da komentarišem susrete koji su puni tempa. Nervira me kada su fudbaleri bez 'krvi. Znam da je danas rezultat u prvom planu i da lepota polako umire, ali sam uvek volio prefinjene majstore poput Salihovića, Misimovića, ranije Blaža Sliškovića.... Slažem sa sa izrekom da su važnija dva vrhunska poteza na utakmici i da je poraz od 3:4 bolji nego remi od 0:0. Hteo bih da dodam da su gotovo svi igrači iz bivše Juge koji nastupaju ili su igrali u Bundesligi oličenje poštenja i lepog ponašanja. Recimo, Zvonimir Soldo iz Stuttgarta je deset godina bio u timu nekadašnjih prvaka i ostavio je neizbrisiv trag. Mladen Petrić, Ivica Olić takođe izazivaju puni respekt.»

Čini se kao da nemate mnogo vremena za fudbal u Srbiji?

»Nemam, u stvari, 'navukao' sam se na strani jer sam sa 13 godina počeo da uzimam strane sportske časopise. Sećam se 1995. godine. Rat je besnio u Bosni, strašno stanje bilo je u Srbiji, ljudi nisu imali ni za hleb, a ja sam radio i crnčio od jutra do mraka kako bih sakupio dovoljno novca za satelitsku antenu. Jednostavno, takav sam.»

Čiji ste navijač?

»Ima jedan klub u BiH koji mi je posebno drag, ali ću to ostaviti za sebe. Navijač sam, i to vatreni, njemačkog kluba Karl Zeiss Jena čiji sam pristalica i na papiru, te turskog Galatasaraya. Sećam se kada je Koln igrao protiv Jene i kada ga je «razbio» sa 3:1. Tada sam nakon prenosa nazvao Nemanju Vučićevića, igrača popularnih 'jarčeva' i pitao ga: Zašto bre rode? Naravno, dobri smo drugovi i zna koliki sam navijač Jene. S druge strane, brat je 'bolesnik' Stuttgarta i član je njihovog fun cluba, ali me optužuje da sam mu ove godine nesretan, jer njegov tim uglavnom gubi kada ja radim prenose.»

Kakav je Marijan u običnom životu kada nije na radnom mjestu?

«Ja sam kao doktor Jekyll i mister Hyde (smijeh, op.a). Prvi sa porodicom za koju smatra da je baza i jedina podrška u današnjim vremenima i drugi, koji kada uđe u kabinu ne razmišlja ni o čemu osim o utakmici. Toliko sam fokusiran na prenos da me teško bilo šta može izbaciti iz takta.

Osim Bundeslige prenosite i ostale sportove?

»Da, radim hokej na Sportklubu i biciklizam za RTS, tako da na državnom kanalu prenosim Tour de France. Volim i rukomet, a posebno zimske sportove. No, nema se vremena za sve.»

Ima li nešto što vam nedostaje?

»Nedostaje mi detinjstvo i odlazak na utakmice. Tada je poseta kretala od terena nižeg ranga. Otac bi me vodio na jutarnje mečeve Sinđelića, a zatim bi nakon ručka usledio odlazak na Zvezdinu utakmicu jer je otac navijao za «crveno-bele». To su bila prekrasna vremena, puna lepih stvari, bez mržnje, zavisti, zlobe...

Ko su za vas najbolji treneri sa ovih prostora?

"Mislim da su Branko Stanković, Tomislav Ivić, Radomir Antić i Miroslav Ćiro Blažević neprikosnoveni. Još kada vidim Ćiru sa belim šalom...

Postoji li nešto što bi poručili čitateljima?

»Fudbal treba da se voli svim srcem, isto kao što treba da se radi sve u životu. Takođe, znam da sjajni rezultati bh. igrača u Bundesligi deluju kao bajka, ali ih treba nastaviti podržavati. U bajke treba verovati jer je to jedino što čoveku ne možeš oduzeti.
Bosanska bajka se nastavlja i to treba da raduje sve ljude na ovim prostorima.