"Zašto ponekad moram da dodirnem igrača ili da budem agresivan..."

Čuvena je njegova press konferencija nakon poraza Srbije na jednom Evropskom prvenstvu, kada je 15 minuta izlagao zašto tadašnji dream team Srbije nije bio u stanju napraviti ništa ozbiljno.

Prije nekoliko dana, trener Fenerbahčea ponovo je briljirao. Postoji i internetom je kružio snimak njegovog "obračuna" sa Kostasom Sloukasom. Poslije će ovaj igrač ubaciti nekoliko vrlo bitnih poena i praktično riješiti meč.

"Sad me pitaš koju akciju da igramo? Čitav život čekaš na mene. I svi vi...", srdio se Obradović na svoje igrače.

U razgovoru za službenu stranicu Eurolige, otkrio je koliko je u njegovom radu bitna psihologija i koji su to postulati koje primjenjuje. Ono što se nekada desi tokom time outa pripisuje ljudskoj prirodi i ogromnim emocijama.

"Ono što je veoma važno znati kada pričam o mojim igračima, je da smo svi mi ljudska bića. Trudim se da ih respektujem. Neko mi je dao mogućnost da ih treniram i to moram da poštujem, ali ja sam osoba kao i oni. Ako imaju problema u životu, ja sam tu da im pomognem. Moji najbolji prijatelji su moji igrači. Zajedno provodimo dosta vremena i nemoguće je imati drugačiji pristup."

"Volim da slušam šta igrači imaju da mi kažu o svemu, ne samo o košarci i situaciji na terenu. Mnogi igrači su inteligentni i postavljaju pitanja. To volim. Neki ne žele da pitaju pred drugima, već to urade kada smo nasamo. Otvoren sam za svaki način komunikacije. To je najbolji put"

"Kao trener morate znati kako će igrači reagovati u određenim situacijama. Morate da shvatite kako će igrač reagovati kada je poslat na klupu. Svi oni. To je 12 karaktera i nijedan ne raguje isto u istoj situaciji. Sa nekima možete da pričate oštrije, sa drugima malo mekše. Ali, najvažnije, na kraju dana je da ja želim da budu bolji individualno i kao da tim bude bolji.

"Veoma je stresan posao ovo za sve nas. Kao treneri i igrači moramo da mislimo veoma brzo. Znam da sam ponekad pretjerao u reakcijama, ali kad to uradim nemam problem da se izvinim igračima i kažem: "Pogrešio sam, znaš da nisam to namjerno uradio, to je bio momenat. Izvini!"

"Neću to promeniti nikada, jer na svakom meču ima dosta tenzije i emocija, i nemoguće je kontrolisati sve to. Samo želim da pomognem timu da napravi najbolji posao na terenu. Ponekad moram da dodirnem igrača ili da budem agresivan. Možda nekim ljudima sa strane to smeta, ali na kraju to je sve između mene i igrača i mi znamo zašto."

"Moji igrači znaju moj karakter. Znaju da pričam direktno i iskreno i da se dajem 100 % na svakoj utakmici. Ako neko ne daje 100% na meču, ja mu to vrlo iskreno kažem."

"Davanje 100% sebe na utakmici nije smao fizički nego i mentalno. Želim da svi igrači znaju to jer na kraju dana sve zavisi od njih i njihovih reakcija na meču. Tokom meča koncentracija mora da bude 100% Ako ja nisam koncentrisan to može da bude problem za tim."

"Jedna od važnijih stvari je da sačuvam tim od pritiska. Trudim se da se igrači osjećaju relaksirano i opušteno pogotovo u kritičnim momentima. Moraju da znaju da je košarka privilegija njihovog života i da uživaju u tome."

"Ali, nekada moram da ih podsjetim da budu ozbiljniji. Nije jednostavno za igrače da prihvate svoje greške, a njih uvijek ima, čak i kada se odigra perfektna utakmica. Najbolji način da vide greške je video snimak. Dajte im da vide svoje greške, tako će lakše da uče."

Veliki Željko Obradović!