Džeko: Pustit ću bosansku muziku u svlačionici da uživam sa Kolarovom

Strootman: Da li bi radije želio imati Nainggolanovu frizuru ili tetovažu na vratu?
Džeko: Ni jedno, ni drugo. Može li nešto treće?

Džeko: Gdje ti je bilo najteže igrati, u kojoj zemlji, na kojem stadionu?
Strootman: Ja mislim u Turskoj, protiv Trabzonspora. Ili možda Bursaspora, ne sjećam se. Uglavnom, bilo je baš pakleno, toliko ljudi na stadionu i takva atmosfera... Ali, pobijedili smo ipak.
Džeko: Da, i ja bih rekao da je to bilo u Turskoj, ali prošlo je dobro...

Strootman: Koji je najbolji savjet koji si dobio u životu?
Džeko: Da nikada ne odustajem i da ne gubim nadu.

Džeko: Koji je fudbaler najviše takmičarski nastrojen na treninzima? Moraš mi reći da sam to ja... (Smijeh)
Strootman: Ne, ne. To je Kolarov. Čovjek ne voli da gubi, pa da onda mora trčkarati.

Strootman: Ko ti je bolji, Marco Van Basten ili Andrej Ševčenko?
Džeko: Sada me stavljaš na muke. Nije to lako reći, razlikuju se ali pošto je Ševčenko moj idol, reći ću da je to on. Mada su obojica izuzetni, a znam da bi ti rekao Van Basten...
Strootman: Naravno, pa Holanđanin je.

Džeko: Jesi li ikada vidio Kolarova kako se smije?
Strootman: Smijao se nakon pobjede protiv Šahtara, ali ozbiljno. Imaju čak i neke slike na kojim se to vidi. To je, ja mislim, prvi put da se nasmijao.
Džeko: Ma, Kolarov je često nasmijan, ne brini se.

Strootman: Ko bira muziku koja će se slušati u svlačionici?
Džeko: Uvijek je ista muzika, a puštaju je naši Argentinci ili Brazilci. E, sljedeći put ću ja da pustim bosansku muziku. Bosansku ili balkansku, svejedno, pa da uživam sa Kolarovom.
Strootman: Šta misliš da staviš slušalice prije nego što je pustiš?
Džeko: Vidjet ćeš da će se svidjeti i Cengi (Under, op.a.), slična je turskoj muzici.

Džeko: Šta je bilo ljepše, šut kod gola protiv Šahtara ili asistencija?
Strootman: Iskreno, šut. Kada pošalješ onakav pas a napadač ne zabije, onda je uzaludno. Težak je to bio šut, lopta se okretala, mogla je lako završiti negdje drugo.
Džeko: Znam da nije bio lagan šut, ali ušla je u gol. Koga briga sada...

Strootman: Šta ti najviše nedostaje iz rodnog grada? Gdje ćeš prvo ići kada se vratiš?
Džeko: Nedostaje mi mnogo toga, najviše porodica. Nedostaje mi i bosanska hrana, vjeruj mi da je bolja od italijanske. Morat ćeš je probati. Ne jedemo toliko puno ribu kao Italijani, više smo za meso. Normalno, poželio sam i prijatelje, grad... Uvijek sam sretan kada se vratim u Sarajevo.

Džeko: Da možeš pozvati četiri osobe na večeru, nebitno žive ili mrtve, koga bi zvao?
Strootman: Ovo su ona pitanja što često budu na televiziji. Zvao bih Maradonu jer je pričljiv, mislim da bi napravio dobru atmosferu za stolom. Einsteina, da nešto i naučimo, zatim Cruyffa da razgovaramo o fudbalu, a četvrti... Hajde, neka bude Obama.